Finansije i Osiguranje - Srbija

Građani mogu da budu sigurni u banke koje rade uz dozvolu NBS

– Očigledno je šta se tu dogodilo, banka Silicijumske doline je jedna od ključnih banaka za startape i davali su fiksne kamatne stope na velike svote, u turbulentnim vremenima. To je velika kriza ne samo u SAD. Vidim da Ministarstvo finansija SAD radi na posvećen i ozbiljan način da ne bude većih teškoća i posledica, ali problema ima. Vidim i da se Riši Sunak, premijer Ujedinjenog Kraljevstva, bavi time da spasava britansku filijalu – kazao je Vučić.

Pošto je u petak u stečaj otišla jedna od 16 najvećih banaka u SAD i po trenutnim podacima oko 50 odsto startapa u Americi izloženo je u ovoj banci, juče je bankrotirala i Signačer banka. Iako je Dženet Jelen, ministarka finansija SAD u nedelju izjavila da neće spasavati SVB, iz Federalnih rezervi SAD juče je saopšteno da će pokriti sve depozite. Američki predsednik Džozef Bajden, takođe je potvrdio da su svi depoziti u bankama sigurni. U međuvremenu najveća evropska banka HSBC postigla je juče dogovor o kupovini britanskog ogranka banke Silicijumske doline, za jednu funtu, saopštila je vlada u Londonu. Klijenti i firme koji imaju novac u britanskom ogranku SVB imaće pristup svom novcu, a moći će da koriste sve bankarske usluge kao i obično.

Profesor Slaviša Tasić, koji je predavao ekonomiju na univerzitetima u SAD i autor je onlajn biltena „Tržišno rešenje”, kaže za „Politiku” da deluje da se ova kriza neće širiti preko bankarskog sistema.

– Zna se da je SVB skoncentrisana na startape, odnosno manje tehnološke firme. U nedelju je izgledalo da neki startapi koji drže novac u toj banci neće dobiti sredstva nazad, a ima i onih povezanih sa Srbijom. Posle jučerašnje vesti iz Federalnih rezervi da će pokriti sve depozite SVB i Signačer banke, oni su svi spaseni – ocenjuje Tasić.

Upitan može li se povući paralela sa 2008. kada je vladala velika finansijske krize, odgovorio je da može, ali ovo za sada izgleda manja kriza.

– Veća je opasnost što SAD, ako krenu da spasavaju banke, moraju da popuste u borbi protiv inflacije. Ne znam da li će se ovo preliti na Evropu. Ovo su u suštini loše stvari za borbu protiv inflacije i može da znači da će se inflacija produžiti – smatra Tasić.

Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritisa” navodi da depoziti SVB iznose 170 milijardi dolara, kao tri srpska BDP-a, ali je pitanje koliko je tu osiguranih depozita. Pretpostavlja da je do povlačenja novca došlo zato što smo dugo imali period jeftinog novca i sa rastom kamata tih sredstava više nema. Startap kompanije su očigledno operativno poslovanje morale da pokrivaju iz štednje i onda su počele da povlače novac. Drugi razlog je što deponenti u Americi nisu tako statični kao u Srbiji. U momentu pre nego što je bankrotirala ova banka američke državne hartije od vrednosti donosile su pet odsto prinosa, dok su kamate na štednju u bankama iznosile dva do tri odsto.

– Sve je to posledica veoma brzog rasta kamata. Već je to uzdrmalo bankarski sektor. Videćemo da li će biti domino efekta – napominje Gujaničić.

Mihailo Đurđević, iz Senzal kapitala, kaže da je SVB bankrotirala kada je veliki broj klijenata krenuo da povlači novac. Tehnološke kompanije morale su da povlače sredstva zato što je dobar deo njih neprofitabilan. Najveći problem je nastao kada je banka objavila da će da prikupi dodatni kapital, što se dogodilo posle bankrota Silver gejt kapitala, čiji je najveći klijent bio kriptomenjačnica FTH. Venčer kapital fondovi počeli su da savetuju startap kompanije da povlače novac iz banke.

– Počeo je veliki strah u tehnološkom sektoru. U Americi su svi depoziti osigurani do 250.000 dolara i u toj banci je 95 odsto depozita preko tog iznosa. Nadležni iz Federalnih rezervi su odmah reagovali kako bi se vratila sigurnost u bankarski sistem i kako ne bi došlo do povlačenja novca u celom bankarskom sektoru jer to bi moglo potencijalno da uruši čitav sistem. Objavili su da će sve te depozite da vrte – objašnjava Đurđević.

Prema njegovim rečima kriza iz SAD prelila se na Evropu. Akcije evropskih banaka pale su od šest do 10 odsto.

– Banke u Evropi nisu bile izložene kriptotržištu i tehnološkim kompanijama. Mnogo ih manje ima i slabije su u odnosu na američke. U Evropi ne postoji ekvivalent SVB. Ovo je više strah koji se javio da će se možda građani uplašiti i podići novac iz banaka – kaže Đurđević.

Smatra da će se dogoditi ukrupnjavanje u bankarskom sektoru i tehnološki sektor će nastaviti normalno da funkcioniše. Svoje depozite će preneti u neku drugu veću banku.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić, navodi da su poslednjih godinu i po dana problemi u vezi sa pristupom kapitalu doveli do povećanog podizanja depozita banke od strane startapa, što je prouzrokovalo nelikvidnost banke.

– Sa jedne strane, razvoj događaja upućuje nas na to koje su razmere krize u kojoj se nalaze startapi na tržištu SAD kada je reč o pristupu kapitalu. Istovremeno, reakcija predstavnika Federalnih rezervi američke vlade, da će obezbediti sve depozite, govori o relevantnosti startapa za jednu razvijenu ekonomiju kao što je SAD. Što se tiče našeg startap eko-sistema, s obzirom na malu izloženost naših startapa američkim fondovima rizičnog kapitala pomenuta banka vrlo verovatno ima limitiran broj deponenata iz Srbije – kaže Bjelotomić.